Splitski hip hop kolektiv RUGANJE već su praktički jedno desetljeće na hrvatskoj hip hop sceni, ali i dalje zakopani duboko u podzemlju. Njihov MC Bobsi će na traci “Radi, Radi” to opisati ovako: “trčimo ovu igru zadnjih 10 godina a nigdi nismo stigli/svaka čast svima koji su na ovom pare digli/trčimo ovu igru 10 godina i nikad nismo sili/imali smo priliku uvlačit se al’ nismo tili/želin vidit jel’ moš na teži način.“

Uskoro ćemo i saznati može li se na teži način. Bobsi je u svibnju izbacio svoj novi projekt #BOBSI2018, možda i njihov najzreliji projekt do sada i to nakon što je kolega Marsino oduševio sa svojim atmosferičnim “Marsino 1.0″ projektom krajem 2016. Bobsijev album od osam pjesama ispunjen je introspekcijom i odličnom produkcijom koju obogaćuju fantastični sampleov i kroz koji dominira Bobsijeva karizma.

RUGANJE su apsolutni glasnogovornici nove splitske generacije, iako to vjerojatno ne pokušavaju biti. Svojevrsni splitski nihilizam lišen teške socijalne tematike koja je opterećivala staru školu i okrenut prema unutra, prema individualcu i njegovom pogledu na okruženje unutar grada kojem ne manjka kontradiktornosti.

“Živim za posmrtnu slavu“, repa Bobsi pa dodaje u tom stilu: “Pun san paradoksa“.

Još u razigranom “Londonu” Bobsi neopterećeno filtrira kroz žene koje su mu prošle kroz život i zaključuje “svaka je posebna priča, dolaze i odlaze i svake se sićan/ako te ikad vidin opet probat ću isto/ovo nije pisma za osvojit te pismon” da bi već na idućoj traci “Miljun kuna/PIA” stvari uzele vrlo ozbiljan zaokret i to kroz predivno produkcijsko rješenje Dopeboyz i Madreala koji su zaslužni za glazbu. Nakon minute unutar pjesme, Bobsi se maksimalno uozbilji, podloga preokrene u mnogo mračniju i Bobsi mijenja ploču:

“šta zaradin potrošin, šta zaslužin sjeben, stara mi je rekla da san kreten baba mi je rekla da se ćuvan klošara “dite prati svoje snove ne daj da te iko smete” ionako smo rak ove planete ne brini za propalitete jer na kraju svi u zemlju ćemo propast visoko smo ciljali, sada postali smo mete”

— “Miljun kuna/PIA”, Bobsi

Bobsi kroz ostatak pjesme, kroz gotovo bipolarne stihove, secira hiperprodukciju hip hopa (“zbog kvantitete danas pate kvalitete živimo na plodnom tlu, na svakon koraku je mina“), uspijeva ubaciti puncheve, referirati se na pop kulturu i istovremeno se osvrniti na vlastiti karakter (“imaš čudne filmove – keannu/bivša zbog tebe pije, ja jeben je pijanu/ probleme čuvan za sebe jer mogu sve izdržat/vratia bi se sa punon mrižon da me baciš među pirane“).

“Miljun/PIA” je krunska traka Bobsijevog EP-a, ali i dosadašnjeg rada mladog splitskog repera koji u sklopu RUGANJE kolektiva zajedno s kolegama Akijem i Adamom već godinama izbacuje projekte i mixtejpove kroz koje pričaju o životu na splitskim ulicama, ali i vlastitim filmovima koje vrte. Na “Miljunu” je Bobsi ozbiljniji i odrješitiji nego do sada (“nikog se ne bojin kose me već dugo a na nogama još stojin/minuse van brojin,
custom voodoo lutke danas sudbinu van krojin“).

Slična atmosfera proteže se i na pjesmi “Solo” na kojoj je ugostio Ice Caprija. Bobsi ponavlja lajtmotiv s albuma i poentira: “želin samo miljun kuna al’ žele ih svi nisan po ničemu poseban/gledaju se samo djela, znači bitne su i riči kojima osta si dosljedan“. Bobsi repa iz perspektive outsajdera s vrlo jasnim pregledom situacije (“instagram elita,
u stvarnosti te na ler pita“) i pokazuje razvijenu sposobnost analize i jako dobrog osjećaja za okolinu.

RUGANJE i kao kolektiv zvuče poprilično antisocijalno i odmaknuto što im trakama daje jednu posebnu boju i ton. U istoimenoj traci koja zaokružuje album, Bobsi ugošćuje ekipu pa možemo čuti Adama Nevolju s nekoliko predivnih kontradikcija (“ja san mirna histerija ja san najveća misterija/prirodan flow, a pukne ka kemija/ vidi zvjeri ja solo san imperija“), psihodeličnog Akija (neman šta ima san, iman šta tija san/ljudi me tiraju da buden šta bija san/prijatelji dobiju “ne” pa postanu neprijatelji/iza leđa pričaju jel? a isprid mene: brate ne bi ja tebe/laži su glasne, istine tiše”) i Marsina (“pari iz vani da gori mi stan roba je bomba znači parimo pariz/svi su tu marino kasni jer san uvik u sranju ka da san bart simpson/ sinko provučen se svugdi ka da san smart“).

Bobsi upravo kroz već spomenutu “Radi, Radi” ironično kritizira nerad i uhljebništvo zbog kojeg cvjeta kriminal i gomilaju se dugovi i iseljavanje. Ipak, ova generacija se ne opterećuje tim pitanjima. Žene, alkohol, droga i ulica kreiraju potpuno drugačiju dimenziju stvarnosti koja nema ni koristi ni štete od visoke politike i visokog kriminala. Ovo je nekakav privatni party.

Bobsi perfektno oslikava aktualnu atmosferu i mentalitet te postupnu izolaciju i okretanje samome sebi, dok je u prošlosti hip hop bio prvenstveno okrenut prema vani.

To nije specifičnost splitskog ili hrvatskog hip hopa već je u velikoj mjeri ta introspekcija nešto što okupira pažnju i interes globalne hip hop scene. Uzevši u obzir kako žestoki društveni aktivizam nije rezultirao nikakvim promjenama, razumljivo je što novi val hip hop umjetnika nema ni potrebu ni želju baviti se tim pitanjima. “Kad gledaš tuđa posla, ne znaš šta ti je pred nosom” zaključuje Bobsi.

Bobsi produkcijski i lirički jako pametno prati trendove u hip hopu, ali zadržava lokalizam u izričaju, ali i u pokrivanju određenih tema. Spotom za singl “Dimenzija” u kojem je po tko zna koji put Marijan Jurčević pokazao izniman talenat, ovaj kolektiv je dobio toliko potreban vizualni izričaj koji trebaju nastaviti graditi.

RUGANJE je ovim projektom napravilo iskorak i pokazalo izniman potencijal, kvalitetu, ali i snažnu samorefleksiju i karakter koji krase splitski hip hop i istovremeno ga čine i mračnim i zavodljivim.